Пази, “љубав” је широк и универзалан појам. Љубав је нешто што прожима цео живот. Неко може осећати љубав према разним стварима. Према музици, према спорту, према животињама, према другим људима (момку/девојци, родитељима, пријатељима, родбини, колегама, комшијама итд.).

Љубав није нешто одвојено што се може накнадно додати у живот (као “Немам девојку, то значи да немам љубав, али кад нађем девојку имаћу и љубав”). Љубав је нешто што треба да развијаш у себи и онда ће се то рефлектовати на све остале аспекте живота и бићеш у хармонији са самим собом (а не са “богом”, “природом” и сл.)

А што се тиче секса, паааааааа, то је само један облик љубави. Једна врста односа са другом (вољеном) особом (поред искрених емоција, отвореног разговора, узајамне помоћи, разумевања итд.). Дакле, спада у категорију “Друштво”. Али може и у “Тело” под ставком “Рекреација”

@Горан Бајазетов:

Слажем се, може и тако! Мада сам ја навикао онако, свеједно. Мислим да није поента оптерећивати се толико самим писањем и категоризацијом већ да све те афирмације и циљеви (мали и велики, важни и неважни, краткорочни и дугорочни, отворени и затворени) УЂУ У ПОДСВЕСТ и постану свакодневна преокупација на које се не троши време размишљајући. Нпр. улазиш у продавницу и аутоматски идеш ка делу са здравом храном а заобилазиш део са чипсевима јер си свестан да од чипса твој организам (осим чула мириса и укуса) нема ама баш никакве користи, то су само празне калорије. Или, уместо да се 3 сата премишљаш да ли да одеш на џогирање, једноставно обујеш ‘тике и излетиш напоље итд.

ЗНАМ ДА СМАРАМ АЛИ САМО ЈОШ ОВО ДА КАЖЕМ:

На неким страним сајтовима сам видео као издвојену, категорију “Лични развој” у којој је набројана циљева тј. особина које би човек требао да развија (постиже). По мени је то погрешно издвајати јер самим остваривањем својих циљева човек ствара врлине а неутралише мане (уводи добре навике а избације лоше) и тиме гради своје особине, карактер и личност. Нпр. да би био успешан на послу мораш развити РАДНЕ НАВИКЕ и осећај ОДГОВОРНОСТИ или да би имао добре пријатеље треба да си ИСКРЕН, ОТВОРЕН, АЛТРУИСТА итд.

A propratne poruke (misli) poput “стално ћу напредовати на послу и увек ћу урадити више него што се од мене тражи” bih svrstao u afirmacije - moj tekst koji je usledio nakon priče o ciljevima – http://www.bajazetov.com/blog/2009/12/magican-zivot-uz-afirmacije

Hvala vam svima za lepe reči! Zista sam vam zahvalan na tome što svoju energiju i ideje prenosite kroz ovaj blog

Na tvom spisku nema ljubavi?!
Znaci ni seksa…
pih.

Ево како то код мене функционише (сад већ годинама):

На једном папиру имам записане све могуће дугорочне циљеве које бих волео да остварим у животу и они су сви груписани у четири области:

1. КАРИЈЕРА (образовање, посао, стан, аутомобил, финансије, вештине и остале “озбиљне” ствари у животу)

2. ТЕЛО (рекреација, исхрана, здравље, изглед, хигијена, дакле, све што је конкретно везано за тело)

3. ДРУШТВО (породица, родбина, пријатељи, сарадници, комшије, значи, сви који нису “ја” : ) )

4. КУЛТУРА (уметност (музика, филмови, књиге, представе, изложбе и сл.), хоби (обавезно!), путовања, јавни допринос (нпр. добровољно давање крви) дакле, све оне “остале” ствари које духовно обогаћују)

А на другом папиру имам записане мање краткорочне циљеве на којима тренутно радим. И ти циљеви су подељени у исте оне четири категорије (по један у свакој) јер једино тако могу да напредујем у свим областима живота подједнако.

Е да, хтео бих да скренем пажњу на разлику између отворених и затворених циљева. Отворени су они који се остварују у континуитету и где не постоји одређен тренутак кад може да се каже “Е сад сам остварио тај циљ” (нпр. хранити се здраво, водити рачуна о хигијени итд.). То су циљеви који се “нон-стоп постижу”, такорећи, сваког дана до краја живта. Затворени циљеви су све супротно. Код њих постоји тачно одређен тренутак у времену када се може рећи да су остварени. Нпр. дипломирати на факултету.

И када се дефинишу циљеви треба узети у обзир и једне и друге циљеве. Нпр. није довољно рећи само “хоћу да се запослим” и крај приче већ треба додати и “стално ћу напредовати на послу и увек ћу урадити више него што се од мене тражи”. Или рећи само “хоћу да имам децу” већ и “бићу добар родитељ и проводићу пуно времена са својом децом” итд.